Projekat nudi nekoliko desetina crteža, olovkom ili flomasterima na papiru A4 i A3 formata. Pridruženi su autorkini stihovi. Crteže i pesme tematski objedinjuje kritički pogled na našu stvarnost i vera u svetlost na kraju tunela.
Pred nama su likovi ljudi “sa pola mozga”, sa gas-maskama, iza rešetaka obitavaju, krčkaju se u kazanima svojih nagona nimalo ljudskih, deca su umrežena i krozre se poput žičanih prepleta, životinje prazno gledaju iz преtesnih kaveza, često su sva ta živa stvorenja samo mrlje na asfaltu, biljke žive a kao presovane… i sav svet kao iz davnašnjeg herbarijuma. Evo početnih stihova.
MESTO DA NEKOME KAŽEM
Niz mrtav list mrljavim slova
Kazu u nedokazu
Da zacvili pero
Mesto da ispričam
Uvu u nedočuvu
Komade ćutnje niz tiganj valjam
Biberim gorko
Jedu u nedojedu.
Sred takve gotovo nestvarne nam stvarnosti umetnik se zatvara u crtež i u pesmu i piše
PISMO.
Bože pošalji nekog da ovuda prođe.
Da ima ruke
Koje i zagrlile bi
Ako to požele,
Koje ne bi radije da ostanu prazne.
Bože pošalji nekog
Ovuda da prođe,
Da mi ovo zver u grudima
Iz mraka nađe put.
Jer mi se gladnom,
Ko raspuklom plodu vrh granja,
Divlja priviđa čeljust
Mesto nečijih usta
Jer mi se žednom,
Niz grlo
Bistri kotrlja klokot
U ovoj pustinji.
Bože pošalji nekog da ovuda prođe.
I tu se pojavljuju Odnekud oči koje ovaj naš svet nadleću i daruju slikom i stihom, mrvama ljubavi.
ODNEKUD OČI
Odnekud oči i nežnost
Sa ramena
Dlan mi nevešt
Da ublaži pad
Pred zoru
I urlik
Da uzmognemo,
Da uzmognemo preko kamena.
Crtežu i pesmi Prozoru podari mrve sleduje veliko Preseljenje. Nastanjenje vedrijih prostora
duše. Najzad nešto letnje – crtež i pesma.
Završna pesma Za ljubav zamisli da si kamen govori da su naši pojedinačni životni projekti na putu ljubavi nužni, mogući i primamljivi. Objedinjuju se u zajednički projekat za spas planete i dobrobit čovečanstva.
Ali kamen je tvrd i opire se. Ruka umetnika u njega utkiva šare za večnost.
PROZORU PODARI MRVE
Prozoru podari mrve iza svog obeda
I mislićeš vrapci
I mislićeš vrapci
Po plehu skackajući
Sunce ti u sobu viriti
Dok vrhom kljuna po mrva prеbiraš
Staklastim okom goluba.
PRESELJENJE
Sada smo sprat više, gde drugi nisu hteli
I većinu prostora
U oku
Zaprema nebo.
Ostalo odblesci su stakala zgradurine preko puta.
Sada smo sprat više kuda drugi nisu želeli.
Ova nova soba je kao za ptice
Pod strehom
Gnezdo.
Prozori ne brane vrućini
Da ovamo sklone se u podne
Ni zimi
Da kroz vrata ulazi sa nama zajedno.
Kiša napravi potočić do nasred sobe,
U njemu svoje žeđi bez žurbe
Namiruje
Nevidljivi golub.
Ptica to čini umiljato, nežno.
Onda mi ogledamo sebe
U istoj
Uvirenoj Vodi.
U TEBI SAM SE NASTANILA
U tebi sam se nastanila
Kad počeo je govor bilja
I ućutalo sve što govori.
Dan beše nečuda otišao
A veče i tako sve kasno
Primeti.
Znale su još samo pčele
Da cvetovi imaju zenicu
Kao i ljudi
I da svaka progleda
Tek kad o nekom drugom
Ocveta stručku.
Znale su još samo pčele
Sa srcem sićušnim
I zlatnim
Da svako nađe sebe
Tek na opustalom dnu
Drugoga bića.
U tebi sam se nastanila
Kad počeo je govor bilja
I ućutalo sve što govori.
NAJZAD NEŠTO LETNJE
Najzad nešto letnje
U zebućem hladu
Potkraj hude šetnje
U vrzinom kolu
U vrzinom kolu
Bez prsluka dojka
I osmeh bez stida
Da pokrijem golu
Da pokrijem golu
Najzad tvoja ruka
Na vetrovoj hridi
U neuhvat bolu
U neuhvat bolu
I to malo slada
U ukletom voću
Najzad tvoja ruka
Gde moram, gde hoću.
ZA LJUBAV ZAMISLI DA SI KAMEN
Za ljubav zamisli da si kamen,
Da si kamen a ja živa
Ptica na ramenu.
Prvu da utolim glad
Pusti da ljubavi zenu
Izdubim
U kamenu.
Misleći da zrno je
Pusti da kljunom oku
Opišem
Boju.
Sa mnom u krilu krilu zemnom
Oseti bilo
Svu pustoš da vidiš svoju.
Za ljubav zamisli da si kamen,
Da si kamen koji jesi.
Daj da uzverem se koliko mogu,
Stopama mrava stonoge pčele,
Gde god te nema
Da namilim gde si,
Ka uzdarju Bogu.
Za ljubav zamisli da sam stena,
Da sam stena
Oživeću pusta
Kad zazujiš mi sa ramena,
Zamirišaću
Da pronađeš i usta
Sred kamena.
I pružiš korak da zalud dalje pođe
Po tragu bosu
Za mnom u polje, za mnom u tamu
Skameniv se u nektar,
Vrh cveta
U rosu
U cvetak da skamenim
Sebe Samu.